Da ne bude zabune da promovišem akril kao superiornii materijal, navesću činjenice:

Gelu, za razliku od akrila, potrebna je UV lampa da bi se polimerizovao. Akril je dvokomponentni sistem i nije mu potrebna uv lampa za polimerizaciju. Što znači, dušu dalo za zemlju Srbiju u kojoj su česti nestanci struje jer ga možete raditi i pod svećom. Akril +

Gel ne možemo kontorlisati prilikom polimerizacije za razliku od akrila. Drugim rečima, nanesemo gel i molimo Boga da klijentkinja pogodi otvor od UV lampe, da se materijal ne slije... Akril +

I gel i akril imaju isparenja, gel se manje oseca. Postoje neutralizatori mirisa ali recimo da je ovde Gel +

Aplikacija gela je teža nego akrila, tačnije gel se duže aplikuje. Akril +

Gel se ne otapa, mora se turpijati (osim soak off) , akril se otapa i samim tim više čuvamo prirodan nokat. Akril +

Gel se lakše turpija jer je meksi. Gel+

Prašina od gela ide na gore jer je lakša za razliku od akrila. Samim tim opasniji po disajne puteve. Akril+

Gel ima lepljiv sloj koji je čest izazivač alrgijskih reakcija, akril nema lepjiv sloj. Akril+

Cena utroška materijala kod akrila je manja kao i cena materijala pri kupovini. Sa utosenih 100e na materijal više noktiju možete uraditi akrilom nego gelom. Akril +

Akril je mnogo tvrđi materijal od gela i samim tim i otporniji. Akril +

Raznovrsnost materijala je prilično podjednaka i u jednoji u drugoj tehnici.

Akril se mora polirati da bih se postigao visok sjaj (ili preko njega naneti zavrsni gel). Poliran nokat je daleko lepši nego premazan gelom. Zbog brzine postizanja sjaja prednost gelu Gel +

Svi priznati svetski majstori uglavnom praktikuju akril tehniku jer je konfornija za rad, brža i lakša kad se savlada. Lakše je reći da je akril kancerogen nego da ne vladaju tehnikom. Gel je materijal, po meni nužno zlo, a akril je ljubav.